Србија као самостална држава у новијој историји, постоји тек 2 године, а Партизан као клуб 63 године. На многим местима, су набрајане многе спортске, судијске, медијске, неправде према Партизану, кроз историју, и ја сам имао прилике да пишем о њима на разним местима , тако да ако неко мисли да ћу се овде освртати на неправичне догађаје из претходних држава, кроз које је пловио Партизанов брод, вара се, јер важна је ова сад, Србија, у којој ће вечно живети наш вољени Партизан.
Ваљда су и сви од лоповских судија, савеза, клубова, Партизановог вечитог риваља, српских непријатеља, заслужили некад и мало радости у својим патетичним небоговским животима.
А сад је Србија у питању и не може се гледати кроз прсте на ствари које погађају више милионски број Партизанових навијача (да народе, и Партизан има милионску армију навијача, само не верујемо у деда мраза као неки , па смо мање приметни и мање опасни по малу децу),
Не може се правити депонија смећа пред храмом више, да се тако изразим, мора бити светла будућност пред нама, а не да нам неко ради о глави константно, зато треба оштро реаговати на овакве ствари.
Два догађаја која ће остати забележена у новијој српској историји, може се рећи и као неправде према Партизану су се десила у евро куповима, тачније у купу уефа,
први је утакмица из мостара, против зрињског лета 2007. и њен реванш које је Партизан победио са 11:1 укупно и обе биле поништене од стране уефа, а Партизан избачен, а да нико из државе и савеза није се потрудио да нашу страну приче пласира и за њу се избори.
Да ли је навијачка туча и то око стадиона и пред почетак утакмице , а која није иницирана од стране Гробара, већ од осведочено усташког клуба и полиције, довољан разлог да се Партизан избаци ван европе? НИЈЕ, јер како видимо, многи навијачи по европи изазивају нереде и туче, и дан данас и ништа им не фали ни клубу њиховом , комшије хрвати се и хвале са тим пред својим немцима, а Гробари су чак, као последица такве слике злонамерно створене у европској јавности у штутгарту били приморани да гледају фудбал и навијају под бодљикавом жицом, што је за светску осуду и казну,
као што се види, из овог угла, како се могло помоћи својим фудбалерима, кад не гледају као на људе своје навијаче од жице, а својима дају потпуну слободу, ми смо све лоше они све добро, тај пропали искључиви, нечастиви и нечасни начин схватања је још актуелан у тој европи, па и код нас.
а гледано кроз историју, и Партизан и Гробари су имали овакав третман наспрам, оних црвено белих, и у Србији, али не тако видљиво за око. Зато да ме не би ова слика више бацала у очај, кад схватим какав третман на крају крајева и ја као присталица црно белог клуба имам, током живота,
, позивам неког добродушног терористу да бар овим немцима рокне коју бомбу, па ће да се науче људскости већ једном, и да поштују божји гробарски род. Кад већ неће овде нико да се пред светом бори за праведно поступање ка навијачима као и Партизану.
